Сазнајте све о Архимедесу на адреси:
1. Шта је МД “Архимедес”? (раније: Клуб младих математичара”Архимедес”) је специјализовано стручно друштво у области образовања и васпитања, које окупља првенствено даровите младе математичаре и друге љубитеље математике и рачунарства разних узраста (ученици основних и средњих школа, студенти, наставници и други одрасли који се баве математиком) и то на целом подручју Републике Србије (највише у Бео-граду). Основан је 1. октобра 1973. године у Бео-граду. Има две категорије чланова: а) одрасли, б) ученици и студенти (подмладак Друштва). До сада је евидентирано преко 32.075 чланова (30.030 ученика и 2.045 наставника и других љубитеља математике, рачунарства и природних наука). У тај број улазе и ученици “Архимедесових” школа младих математичара, али не улазе чланови Клуба “Мислиша” којих има укупно око 469.500. Друштво је регистровано према важећим прописима. Решењем Агенције за привредне регистре (Регистратор удружења) бр. БУ 5783/2010 “Архимедес” је уписан у Регистар удруже-ња у складу са Законом о удружењима (“Службени гласник РС” бр. 51/09). Статутом Друштва утврђени су циљ и задаци, организација, управљање и целокупна његова делатност. Радом Друштва руководи Управни одбор од 11 чланова, међу којима су универзитетски професори, наставници из основних и средњих школа, сарадници из других институција. 2. Чиме се бави МД “Архимедес”? “Архимедес” је поодавно постао прави специјализовани центар за даровите младе математичаре и друге љубитеље математке и рачунарства са осмишљеним системом рада и обимним активностима на више сектора: Математичке и рачунарске школе и курсевиСтална “Архимедесова” школа младих математичара (АШММ), Олимпијска група. Дописна математичка школа, интернет школа. Летње и зимске школе (кампови) младих математичара. Рачунарски курсеви. Специјализовани курсеви. Математички практикум. Математичке секције. Популарисање математике и науке уопште Научно-популарна предавања ван програма АШММ (о великанима математике, примене математике, подстицање стваралаштва младих и др.). Математичке приредбе, квизови, посела, изложбе, конкурси, промоције (у АШММ, поводом 1. октобра – Дана “Архимедеса” и прослава значајних годишњица рада Друштва, за време математичких турнира и у другим пригодним приликама). Прилози у популарним часописима и средствима јавног информисања. Упознавање школа и наставника са нашим и страним математичким и сродним часописима. Математички турнири и друга такмичења Математички турнири – екипна првенства основних и средњих школа Србије у математици (математичке олимпијаде ОШ и СШ). Дописна математичка олимпијада; Интернет олимпи-јада. Масовно национално математичко такмичње „Мислиша“. Међународни математички турнир градова (за Београд). Стручни скупови наставника (стручно усавршавање наставника) ММатематичка трибина за наставнике математике. Математичка трибина за учитеље. Рачунарска трибина. Зимски специјализовани семинари за наставнике (три семинара: математика, рачунарство, учитељи). Тематски семинари и практикуми. Летње и зимске школе (семинари) за наставнике-менторе за рад са даровитим ученицима. Обука наставника за додатни рад и др. Консултације. Сарадња са школама и другим организа-цијама код нас и у иностранству. “Архимедес” је до 2014. годинe имао 11 акредитованих семинара код Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ). Издавачка делатност (Приручна литература за ученика и наставнике) Материјали за младе математичаре (едиција тематских брошура). Збирке задатака из математике са “Архимедесових” такмичења и за припрему такмичења (по разредима). Едиција “Математика у српском народу”. Мала наставна библиотека “Математичка трибина”. Библиотека “Посебна издања”. Колекција тестова из математике за ОШ. Методички приручници. Часопис “Математички забавник”. Колекција слика славних математичара и физичара. Постери “Математика у боји” (са математичким садржајима). Специјализована библиотека (књиге, часописи) Енциклопедије, лексикони, општи приручници. Историја математике, великани. Настава математике. Уџбеници за све нивое математичког образовања. Литература за младе математичаре. Часописи. Шах. (Већина књига и часописа је на страним језицима, највише на руском). Остали послови (Индок, општи, технички) Информационо-документациони, административно-књиговодствени, технички и други, сајт. Напомена: Од 1. новембра 2008. године промењен је назив “фирме” (али не и делатност): уместо Клуб младих математичара “Архимедес” нови назив је: Математичко друштво “Архимедес”. Ранији назив Клуб “Архимедес” није говорио много. Требало га је схватити у ширем значењу, јер “Архимедес” је много више од некаквог клуба, како по многострукој делатности, тако и по резултатима које је остварио у подстицању и конкретном раду на математичком образовању младих и стручном раду са наставницима (а све то у неадекватним условима). То је била и остаје својеврсна “математичка кућа”, највећи центар окупљања љубитеља математике код нас (младих и одраслих) и то током целе године. Неке активности први је у Србији иницирао, осмислио и успешно развио управо “Архимедес”, па су касније служиле другима за узор. “Архимедес” остварује сарадњу са школама, научним и другим организацијама у земљи и иностранству. 3. Шта је до сада урадио МД “Архимедес”? (Стање 31.08.2018. године) Статистички подаци, по правилу, замарају. Међутим, у причи о “Архимедесу”, без неких од тих података не може се имати права слика о доприносу “Архимедеса” математичком образовању у Србији, посебно у Београду. А тај допринос је врло значајан. Ево шта је урађено за 45 година, на основу ентузијазма (у току првих 20 година рада у “Архимедесу” појам хонорара просто није ни постојао): Одржано је око 77.360 часова за око 45.785 ученика у “Архимедесовим” школама младих математичара и другим курсевима: 44 генерације сталне “Архимедесове” школе са укупно око 30.385 ученика ОШ и СШ (сви разреди); 127 летњих и зимских школа са 11.020 ученика; 4.400 у осталим школама и курсевима (матемтичке секције, рачунарски курсеви); 900 ученика у математичком практикуму (2.270 часова); Око 6.400 ученика у Дописној школи младих математичара (ОШ), са интернет вартијантом и написаним лекцијама за све теме (IV-VII раз.); одржано је 88 научно-популарних предавања и 248 разних “математичких” приредби (квизови, изложбе, посела, конкурси, промоције и др.) са око 27.720 присутних, где се посебно истиче изложба у Педагошком музеју поводом 30 година рада “Архимедеса”; око 200 прилога у часописима и другим јавним гласилима, на пример: прилози из математике у листовима “Политика Експрес” (Ђачка страна, уторком), “Кекец”, “Дечје новине”, “Архимедесов” кутак у часопису “Рачунари” 1988 -1990); упознате су све школе у бив. Југославији са битним подацима за 30 наших и страних математичких часописа за ученике и наставнике;одржана су 84 математичка турнира – математичке олимпијаде ОШ и СШ (екипна првенстава Србије у математици): 44 за ОШ и 40 за СШ – укупно 5.159 екипа са 23.529 такмичара; покренуто и 13 пута (2006-2018. године) одржано масовно национално математичко такмичење “Мислиша” са 469.500 учесника (на основном нивоу), а такмичење има и републичко финале; одржано 12 Дописних математичких олимпијада за ОШ (по два кола и републичко финале) са 23.225 учесника; одржано 8 Интернет математичких олимпијада за ОШ са 3.233 ученика (два кола и републичко финале); организовано 30 учешћа Београда (690 ученика) на Међународном математичком турниру градова (на коме сваке године учествује преко 100 градова широм света, са око 10.000 учесника), укључујући и 20 летњих конференција-финала Турнира градова (које су најчешће одржаване у Русији и Белорусији), уз учешће 66 ученика-представника Београда, а из Србије укупно 88 ученика; састављено 2.050 задатака за око 170.000 ученика на другим математичким такмичењима; организовано је такмичење младих програмера Југославије 1988-1990. године у сарадњи са часописом “Рачунари” и Математичком гимназијом у Београду (квалификације током школске године и финале у мају);одржано 2.160 предавања за наставнике на 1.185 семинара и других стручних скупова на којима је евидентирано укупно преко 82.065 присутних наставника: 436 математичких трибина за наставнике математике у ОШ и СШ, 90 математичких трибина за учитеље, 70 рачунарских трибина, 82 зимска специјализована републичка семинара (34 за математику, 31 за рачунарство и 17 за учитеље), 27 летњих и зимских школа (семинара) за наставнике-менторе који раде са даровитим ученицима, 180 краћих тематских семинара, 160 појединачних предавања и 140 инструктивно-консултативних састанака, при чему су учесници ових скупова (преко евалуационих упитника и у другим приликама) дали највише оцене за садржај и квалитет свих “Архимедесових” семинара и других стручних скупова; сви ови семинари су до сада били акредитовани; написано је и публиковано 420 наслова разних публикација у тиражу преко 2,514 милиона примерака, на пример, само у специјализованој едицији “Материјали за младе математичаре” објављено је 207 наслова (тематских брошура); при чему “Архимедес” има највећи избор приручне математичке литературе за љубитеље математике свих узраста; створена је специјализована библиотека са око 26.920 књига и 5.615 примерака часописа (на нашем и страним језицима), по много чему јединствена на нашим просторима, једина која је стално на услузи ученицима и наставницима. Као што се види, подаци/резултати су импозантни. “Архимедес” је чудо у невремену и узор другима! (написао је пре неколико година један универзитетски професор). “Архимедес” је добио СВЕТОСАВСКУ НАГРАДУ Министарства просвета за 2008. год. * * *Неке специфичности “Архимедесове” школе: има све карактеристике једне озбиљне школе, упис је по конкурсу, настава је током целе школ. године, ученици добијају уверење-сертификат о похађању школе, полажу завршни испит, додељују им се награде са дипломама и похвале за успех на завршном тесту, наставничко веће чине одлични наставници за сваки ниво наставе, обезбеђени су радни мате-ријали и књиге за ученике школе, на располагању је јединствена “Архимедесова” библио-тека, води се одговарајућа педагошка документација, цена је повољна (с бенефицијама за најуспеш-није ученике).У “Архимедесовој” школи математика је лепа!”Архимедес” поставља темеље на којима даље и други могу лакше да граде!”Архимедесов” концепт математичке школе и других активности дао је изузетне резултате. Носиоци награда и других признања на математичким такмичењима свих врста и нивоа код нас у великом броју су ученици “Архимедесових” математичких школа. Слично је када се ради о међународним такмичењима из математике: Међународна математичка олимпијада за средњошколце (ММО), Јуниорска балканска математичка олимпијада за старије основце (ЈБМО), Балканска математичка олимпијада за средњо-школце (БМО), Међународни математички турнир градова (ММТГ). Последњих двадесет година већина чланова наше државне екипе су “Архимедесовци” (то су били углавном чланови “Архимедесове” Олимпијске групе) и на тим међународним такмичењима из математике готово увек су сви освајали медаље. На пример, на ММО за средњошколце у периоду 1992-2018. и БМО у периоду 1995-2018. године “Архимедесовци” су од укупно 238 освојили тачно 185 медаља за нашу земљу, тј. oко 78% свих медаља; на ЈБМО 2017. и 2018. “Архимедесовци” су од 12 освојили 11 медаља! Већ 20 година на Летњој конференцији (финалу) Међународног математичког турнира градова сви “Архимедесовци” (а они су чинили већину учесника из Србије) сваке године су освајали награде. “Архимедесовци” су најуспешнији и на конкурсу за упис у Математичку гимназију. Такође су и успешни студенти на свим факултетима. На пример, студенти генерација на Математичком факултету у Београду током 8 узастопних година (до 2010. године) били су искључиво “Архимедесовци”, својевремено полазници “Архимедесове” Олимпијске групе (иначе, редовни ученици Математичке гимназије у Београду). Додајмо да су и многи други успешни млади математичари, па и “шест величанствених” (из истог одељења Математичке гимназијеу Београду), који сада студирају у Кембриџу, били у “Архимедесовој школи и по неколико година (неки и 7-12 година).Многи успешни “Архимедесовци” су и пре уписа у Математичку гимназију или друге средње школе били у “Архимедесовој” школи по неколико година (неки од првог разреда ОШ и чак свих 12 година) и ту су свакако доста научили. Међутим, допринос “Архимедеса” поменутим успесима у јавности се обично прећуткује и углавном приписује матичним школама ученика.Код “Архимедеса” су учили и своје математичке видике проширивали многи ученици који су сада већ чувена имена на пољу математике и техничких дисциплина. Многи студирају или раде и на престижним страним универзитетима, а неки су тамо и докторирали.Без претеривања се може рећи да је “Архимедес” својеврсни расадник успешних математичара, инжењера и других стручњака. Наравно, одатле не би требало извести закључак да је за њихов успех заслужан само “Архимедес”, али је несумњиво његов допринос веома значајан. О свеколиком доприносу “Архимедеса” математичком образовању прави суд могу дати првенствено учесници у његовим бројним активностима.Детаљније се о успесима говори и у другим деловима одељка О нама: “Лична карта”, “Note about “Archimedes”, “Успеси и Олимпијска група Комплетан приказ досадашњег рада “Архимедеса” садржи у слици и речи PowerPoint презентација на овом сајту (О нама).Комплетан приказ рада “Архимедеса” садржи у слици и речи PowerPoint презента-ција на овом сајту (О нама) и Мали подсетник: Из биографије „Архимедеса“ (45 година). 4. Које су битне особине “Архимедесових” активности? “Архимедес” је био иницијатор и реализатор низа нових стручних активности и иновација, које данас и други широ примењују у пракси. Ниједна активност нема случајни карактер. Приступ свакој активности је комплексан, дугорочан и осмишљен. Висок стручни ниво и квалитет битне су карактеристике свих активности. “Архимедес” је као сараднике окупљао и сада окупља истакнуте наставнике из основних и средњих школа, наше и стране стручњаке са универзитета и других институција, првенствено ентузијасте. Међу њима су наши садашњи виђени математичари (међу њима и академик Милосав Марјановић), али и корифеји српске математичке науке, сада већ почивши академици и професори универзитета: академици Ђуро Курепа, Слободан Аљанчић и Татомир Анђелић, као и чувени професори Драгослав Митриновић, Славиша Прешић и Драган Трифуновић (они су били редовни или почасни чланови “Архимедеса”). Предавачи у “Аримедесовим” математичким школама и на семинарима за наставнике били су и истакнути професори из иностранства (познати делатници у активностима којима се бави “Архимедес”): А. А. Јегоров и В. Н. Дубровски (СУНЦ МГУ), Н. Х. Розов (Педаг. фак. МГУ), академик В.М. Тихомиров (Мат. фак. МГУ), Н.Н. Константинов (НМУ, Москва), И. Стојменовић (University of Ottawa, Canada), И. Димитрић (State University оf Uniontown, USA). Целокупну делтност “Архимедеса” карактерише високи стручни професионализам. 5. Који проблеми муче “Архимедес”? МД “Архимедес” није на државном буџету и нема сталних извора финансирања ни адекватан простор за рад и библиотеку. Средства обезбеђује од чланарина, прилозима својих чланова и сарадника, издавањем и продајом публикација, стручним услугама и другим приходима у складу са Законом, укључујући и (недовољну) партиципацију Министарства просвете, науке и технолошког развоја за одржавање математичких такмичења. Значајан проблем је и простор (учионице) за наставу у “Архимедесовој” школи (суботом и недељом).”Архимедес” нема раднике у сталном радном односу са пуним радним временом (не може да им се обезбеди плата, јер нема сталног и сигурног извора финансуирања).У минулом периоду друштво није много учинило у стварању услова и помагању рада Клуба односно Друштва “Архимедес”, мада је било добрих жеља и обећања. Скоро све што је постигнуто углавном је резултат волонтерског рада ентузијаста. За 45 година постојања и рада “Архимедес” је од друштва (првенствено од Министарства просвете, науке и техно-лошког развоја, а раније од Министарства просвете и Министарства за науку и технологију) добио наменски око 5% средстава која су му била неопходна и која је утрошио за своје активности. Током последње две-три године тај се проценат смањио на смешних око 1%. До пре двадесетак година трошкове зимских републичких семинара за наставнике код свих стручних друштава (па и “Архимедеса”) делимично је покривало тадашње Министарство просвете, а после тога није уопште финансијски помагало поменуте семинаре. Што се тиче такмичења ученика, ово Министарство годинама из буџета добија скромна средства за учешће у трошковима бројних такмичења републичког нивоа, али последњих неколико година расподела тих средства организаторима такмичења није адекватна стварним трошковима појединих такмичења (мало се узима у обзир њихов обим, садржај, квалитет и значај). То је нарочито осетио “Архимедес”, који има седам такмичења, а добијао је средства само за два или три такмичења; за последње две-три године добио је смешно мала средства само за три домаћа такмкичења, којима је покривао само мали део трошкова тих такмичења (док за Међународни математички турнир градова није добио никаква средства). Поменимо и то да је “Архимедес” од СГБ (Секретаријат за финансије) добио једнократну финансијску помоћ за стручне трибине у 2005. години. Што се тиче донација, изузев две-три из прве деценије овог века, остале су готово безначајне.За ширење мисије “Архимедеса” и још успешнији рад, велики проблем је што средства јавног информисања у Србији (штампа, телевизија) веома ретко објављују информације о “Архимедесу” и његовим активностима, мада им се информације редовно достављају.Па, ипак је “Архимедес” постигао изванредне резултате у свим својим активностима и друштву дао значајан допринос на пољу математичког образовања.Уколико би Србија и Град Београд помогли “Архимедес”, укључујући га значајније у одговарајуће системе финансирања образовно-васпитних и других стручних активности, уз адекватну подршку медија, онда би и резултати били још већи, ширег и дубљег домета.Оно што је до сада радио и постигао “Архимедес”, с обзиром на услове, по оцени стручне и школске јавности, није баш свакидашње. Заиста би било интересантно чути, шта би то још требало да ради и уради “Архимедес”, да би му наша држава адекватно помогла да створи што боље услове за рад!? |