ЧИЈА СУ НАША ИЗВОРИШТА ПИЈАЋЕ ВОДЕ?

Важећи Закон о водама у Србији јасан је када је реч о томе да су сви извори воде у власништву државе. Међутим, стручњаци за ту област позивају на опрез указујући на то да према актуелним подацима над 80% изворишта која се експлоатишу у нашој земљи газдују стране компаније. Водне дозволе су издате на период од 15 година, али те компаније рачунају на додатно продужење тог рока.

Иако је вода значајно богатство Србије, према тренутној ситуацији од ње корист имају искључиво странци јер над више од 80% изворишта газдују стране компаније. Како преносе Новости, мада по
важећем закону власник изворишта воде може да буде само држава Србија, странци су се изборили за право да експлоатишу то богатство најмање 15 година. То је максималан период на који се издају водне дозволе, али већина њих рачуна на продужетак тог периода.

Србија међу земљама које располажу великим резервама воде
Стручњаци за ту област тврде да је наша земља богата квалитетним подземним водама, погодним за водоснабдевање становништва уз напомену да је то ограничен ресурс према којем се треба пажљиво опходити. Од укупног броја изворишта здраве и пијаће воде, којих је око 400, експлоатише се свега око 20%. Истовремено, постоји и 286 различитих типова минералних, термалних и термоминералних вода. Зато је комисија Уједињених нација, Србију уврстила у првих 50 земаља света које располажу великим резервама квалитетне пијаће воде. Томе треба додати да наша земља учествује са 0,3% у светским изворима воде за пиће.

Триван: Србија нема луксуз да се разбацује пијаћом водом
Процењује се да се 34 компаније у Србији тренутно активно баве флаширањем воде. Међутим, чак 80% наше флаширане воде пуне компаније из Немачке, Америке, Француске и Холандије. Према речима министра за заштиту животне средине Горана Тривана, Србија нема тај луксуз да се разбацује пијаћом водом, па није добро да експлоатација буде у власништву странаца, зато што је реч о најосетљивијем и најважнијем планетарном ресурсу.

Министар: Извори нису отуђени, него дати на коришћење
У ресорном министарству истичу да је управљање водоводним системима, па и извориштем поверено или јавним предузећима за регионално водоснабдевање, јавним комуналним предузећима на
територији поједине општине или другим субјектима, у зависности од тога коме је издата водна дозвола. Триван наглашава да су питања у вези са потребним хидрогеолошким истраживањима у надлежности органа надлежних за геологију. Он подсећа на то да Закон каже да су сви извори у власништву Србије, али су они тренутно дати под одређеним условима на коришћење. Без обзира на то колико година експлоатисања су потписани уговори, изворишта нису отуђена, па бисмо како буду истицали
уговори требали да их враћамо у државни посед.

Шеровић: Количина минералне воде у Србији није неограничена
Само девет компанија које се баве флаширањем вода у нашој земљи чланови су Пословног удружења произвођача минералних вода наше земље. Директорка тог удружења, Бранка Шеровић истиче да Србија спада међу земље које су релативно богате изворима квалитетне минералне воде, али количина воде није неограничена. Она додаје да пунионице природних минералних вода и природних изворских вода обављају флаширање воде на основу решења о експлоатационом праву, водној дозволи којим се утврђује право и услови коришћења воде, и издају се са одређеним роком важења. Та решења доноси Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде на основу Закона о водама.
Захватање вода не може се обављати без водне дозволе

У том Министарству наглашавају да су воде природно богатство и да су у својини Републике Србије које су уређене Законом о водама. Тим прописом дефинисане су и одговарајуће обавезе у вези са коришћењем, заштитом и захватањем вода које се користе за пиће. Надлежни у ресорном министарству истичу да свако захватање вода, па и вода које се користе за пиће, не може бити обављено без водне дозволе. Том дозволом се утврђују начин, услови и обим коришћења вода. Њоме се практично
дају право на коришћење вода и услови под којим режимом се то може чинити. Дозволе се дају са одговарајућим роком важења, а најдуже на рок од 15 година.

Ристић: Природна богатства бисмо морали обазривије користити
Декан Шумарског факултета у Београду проф др Ратко Ристић објашњава да наша изворишта не бисмо смели тако лако уступати страним компанијама, али и да бисмо требали да направимо план како да вратимо све што смо дали странцима. Он наглашава да без наших примарних националних ресурса, укључујући и воду, земљиште, шуме, не може да се планира за будућност. Ристић додаје да када је
о геотермалним водама реч, Србија је ту на европском нивоу јер иако нам је природа подарила своја богатства, морали бисмо да их користимо много обазривије.

По аутохтоним површинским водама најсиромашнији на Балкану
Професор Ристић тврди да Србија није претерано богата водним потенцијалом. Он тврди да смо
по аутохтоним површинским водама најсиромашнији на Балкану. Мада наша земља има много доста транзитних вода, које нам долазе са територија других држава (Дунав, Сава, Тиса, Тамиш), оне не могу бити стратешки основ за планирање водоснабдевања. Истовремено, како закључује Ристић, наша земља има извесни потенцијал врло квалитетних подземних вода, које су погодне за водоснабдевање становништва уз напомену да је и то је ограничен ресурс.