Већ скоро 1000 година римско право је међу најважнијим елементима у образовању европских правника. Историјска димензија је веома важна за било коју област, па тако и право. Уз помоћ историјског гледишта ми стичемо једну дубљу и прецизнију спознају о предмету који се изучава. Изучавање римског права даје управо ту димензију студентима права. Данашња европска права су у знатној мери изграђена на основу римског права: односно, на појмовима и правилима из римског права.
Пре римљана, а и дуго времена после њих (све скоро до модерног доба), људи су веровали да су закони богом дати. Генијалност Римљана је у томе што су први схватили да законе могу доносити људи.
Међутим, аспект којим су се умни људи досад бавили се заправо никад није бавио сагледавањем римског права, тачније Јустинијанове кодификације, као највећег живог историјско-правног споменика данашњице и његовог поређења, односно изједначавања, са математиком као науком. Да и нешто на овом свету може бити егзактније него правне норме које је време као шљунак на моркој обали током миленијума обликовало, баш као што је људски ум током векова обликовао математичка правила и законе.
Све горе изнето даје нам пуно право да између Јустинијанове кодификације и математике, појмовно као резултату продукта људског ума, ставимо један велики знак једнакости. Једнакост између две цивилизацијске константе, две паралелне праве у простору и времену које је обележило људску цивилизацију. Право математике тако постаје математика права. И наизглед два неспојива света се као две праве које су паралелне теже да се у бесконачности коначно негде споје.
С.К.