– Исидора Машутковић
Математичaр, социолог, кибернетичaр, државник – Коста Стојановић био је високо образован чoвек, модерних погледа на свет. Успео је да синтезу различих наука као и математичих законитости уведе у политику и њима објасни визионарске и смеле дипломатске потезе.
Рођен је у Алексинцу, а дипломирао је математичке науке на Филозофском факултету Велике школе у Београду. Похађао је факултет са чувеним математичарем Михаилом Петровићем Аласом, са којим је и сарађивао у неколико наврата.
Прво запослење добио је у Нишкој гимназији и није се заустављао у жељи за даљим усавршавањем, те је тако и објавио свој чувени рад „Атомистика – Један део из филозофије Руђера Јосифа Бошковића„. Након три године успео је да добије стипендију и упути се за Париз где је похађао часове математике, механике, физике и астрономије. Учио је од водећих француских математичара Пикара, Поенкареа и Апела. Показавши интересовање за природне и за друштвене науке у Паризу је постао и члан Историјског друштва као и Астрономског друштва Француске.
Вративши се у Србију постаје народни посланик Нишког округа, а на политичку сцену Србије ступио је у моменту када се земља суочавала са многим потешкоћама. Бављење политиком Стојановића никада није ометало у писању научних радова и његовој професорској каријери.
Међутим, 1906. године бива изабран за министра народне привреде Краљевине Србије и прекида академску каријеру. Бачен у центар Царинског рата са Аустроугарском, Стојановић је морао да искористи сва своја знања како би нашао право решење за привреду Србије. Схвативши да Аустроугарска није главни потрошач робе извезене из Србије већ дистрибутер почео је да се залаже за проналажење нових тржишта, па је тако уз помоћ својих веза успео да отвори 6 трговачких агенција широм Европе, Африке и Азије.
Његова економска решења омогућила су српској привреди да напредује, што је показао број запослених, удвостручње извоза као и четвороструко повећање индустријских предузећа.
Године Великог рата провео је путујући по Италији и Француској, а основао је и Клуб народних посланика свих политичких странака које су се залагале за стварање југословенске државе видећи у њој излаз за Србију после ратног слома. Једини је српски научник који је 1919. године учествовао као преговарач на Париској мировној конференцији којом је окончан Први светски рат.
Након Првог светског рата, Коста Стојановић ослањајући се на своје модерне ставове и футуристичка размишљања јасно је видео рат који ће се опет догодити. „Нису страхоте овог рата могле уредити заблуде, дефекте и недостатке психе људске. Све ће по старом ићи и после овог светског сукоба. Из овог страшног судара увећаће се дефекти људске душе, порашће амбиције народа побеђених, као и победилаца. И страшни јазови међу народима Европе неће покушати да се уравнају већ ће их време прокопати, довешће их пред нерешене проблеме овог рата са усавршенијим средствима науке, за будући конфликт и истребљење људства. Народи ће се опет сударити„.
Поред тога што је предвидео избијање Другог светског рата, Коста Стојановић је у првим деценијама XX века говорио и о неминовности склапања савеза Европских земаља, као мера против увоза из Америке. Упозоравао је и на експлоатацију земаља које нису спремне за овакав савез.
Наслућује будуће дилеме модерних друштава:
„Друштво би стално требало да брине о равнотежи између економске и моралне енергије јер ће иначе прошлост од које се бежи, постати будућност која се не може избећи. Ако прогрес треба да буде по цену рушења равнотеже материјалног и моралног и гажења свих светиња боље је да нема никаквог прогреса. Треба развијати свест маса о правима и дужностима и оспособљавати земљу и народ за велике утакмице у светској борби за просперитет материјалне и моралне културе човечанства. Потребно је упозорити народ да не иде олако за илузијама и да одајући се тренутним осећњима и интересима не улети у хаотичне лавиринте.„