МАТЕМАТИЧКА УЧИОНИЦА СУНЦА КАО ЗВЕЗДЕ АНЕ ФРАНК – УДРУЖЕЊЕ МАТЕМАТИЧАРА И ФИЗИЧАРА СУНЦА СРБИЈЕ

Све о СоларЕџ компанији можете сазнати на адреси: www.solaredge.com

На Новом Београду, код Фонтане, налази се МАТЕМАТИЧКА УЧИОНИЦА СУНЦА АНЕ ФРАНК. У њој ће се решавати сви проблеми ЗНАЊА постављања електричних централа Сунца у Београду и Србији.

ЈЕВРЕЈИ У БЕОГРАДУ

Правда је увек добродошла

„У процесу црквене реституције, у складу са Законом о враћању имовине црквама и верским заједницама, Јеврејској општини Београд враћена су три пословна објекта, стан у Тиршовој и две зграде: једна у Улици краља Петра 16, и друга у Јеврејској 16“, објављено је у дневној штампи 72 године након завршетка Другог светског рата

Забита и неугледна престоничка улица не зове се одувек тако. Иако је уцртана у италијанском плану града већ 1695. године, први званичан назив Јалијска, добила је тек 1848. Јеврејска је од 1865. године. Још два пута јој је мењано име: прво 1943. године, када је преименована у Дорћолску, а затим 1954, када јој је на упорно инсистирање њених житеља враћен стари назив. Јер, прво је промакла нацистима, а доцније и новој власти. Ваљда су и једни и други имали нека преча посла?

У Јеврејској, онамо испод Улице високог Стевана, налази се раскошна двоспратница чије китњасто прочеље лети скривају густе крошње јасенова, а зими тужни трагови небриге и убог, запуштен крајолик.

Оно што је млађарија називала „Биоскоп Рекс“, а средовечни Дом културе „Браћа Барух“, најстарији Дорћолци и преживели Јевреји и данас памте као Дом друштва „Онег Шабат и Гемилут хасадим“, или „Задовољство Шабата (субота, седми дан, дан одмора) и милосрђе“. За браћу Мојсијевог закона тај Дом је, после рушења синагоге Ел кал вјежо (сефардски: Стари храм) у данас непостојећем Мојсијевом сокаку који је нестао из градског земљописа скупа с најстаријом јеврејском богомољом 1954. године, одувек био најважнији део те опеване периферије. Наиме, многи београдски Јевреји били су чланови реченог удружења основаног 1900. под скутима Црквено-школске Јеврејске општине Београда.

Изграђен је по пројекту архитекте Самуела Сумбула и инжењера Хаима Исаковича на плацу у Јеврејској 24, али се пред рат, због некакве непотребне „пренумерације“, коначно скрасио на броју 16. Отворен је Ханукат бајитом, освећењем дома, 4. марта 1923. године, званичном церемонијом коју је водио врховни рабин Исак Алкалај, како је дванаест дана касније известио часопис „Жидов“ у Загребу из пера свог београдског дописника.

Великој свечаности, као изасланик краља, присуствовао је и господин Љуба Јовановић, министар вера, а уз њега, врховног рабина и браћу Јевреје, којих је у престоници било око тринаест хиљада, окупили су се и сви остали Дорћолци – Срби, Цигани (који су тек доцније постали Роми), Грци, Немци, Мађари, Турци, Чеси, Руси пребегли код нас пред револуцијом, Италијани, Шиптари и остали башибозлук.

У ново здање су се сместиле неке од тада многобројних друштвених и омладинских организација, као што су „Хашомер хацаир“, „Маген Давид“, „Техелен лаван“… и Дом старица и стараца Мојсијеваца. У приземљу је била пространа сала за заједничко празновање, обично петком и суботом, увек уз читање одломака из „Танаха“, и делова из „Мишне“, „Гемаре“, „Захара“ и „Миднаша“, као и свих 150 техилима. Пред зору, док би се читао последњи псалм, сви присутни би се ухватили у коло и заиграли.

Нажалост, то је потрајало само осамнаест година.

Све наше окупације

Једна бомба запалила је 6. априла 1941. године синагогу Бет Израел у Улици цара Уроша, а она намењена Војној одећи у Доњоградском булевару, или можда Дому „Онег Шабат“, срушила је зградицу у Јеврејској број 18. Уз првог дорћолског аутомеханичара, погинули су још и његова супруга и троје деце. Сви су их оплакали, а најболније браћа Јевреји, вероватно убеђени да су управо они нехотични кривци за злехуду судбину својих несрећних комшија. После су Дорћолци годинама оплакивали њих: и пострадале у холокаусту, и оне малобројне што су бежећи од живих а болних успомена мир потражили, а неки и пронашли у Обећаној земљи: на источном Медитерану, или онде, с друге стране Атлантика.

По писању Жени Лебел („До коначног решења: Јевреји у Београду 1512 – 1942“), као и истраживањима господина Радивоја Давидовића, после уласка Немаца у Београд донет је низ забрана за Јевреје. Између осталих ту је била и забрана лечења и рада у државним установама. Немачке окупационе власти су им с подмуклим плановима дозволиле да оснују своју здравствену службу, што су они и учинили: њихова болница налазила се у Улици високог Стевана број 2, амбуланте у Јеврејској16, у Космајској и на Ташмајдану, а апотека и теренска служба у Улици кнегиње Љубице број 32. Болница и амбуланте су радиле све до марта 1942. када су сви здравствени радници и пацијенти који су у њима затечени потрпани у „душегупке“, гасне коморе на точковима, и погушени на путу до Сајмишта, с оне стране Саве. Зграду Дома запоселе су неке тајновите окупационе службе, међу којима је највероватније био чак и злогласни Гестапо?

Одмах по ослобођењу Београда у здање Дома „Онег Шабат и Гемилут хасадим“ вратило се Друштво старица и стараца Мојсијеваца, направљена је мала кухиња у којој се кувало по кашруту, прастаром јеврејском правилу за припремање јела и уређен приручни храм за молитве. Али, у две просторије усељена је канцеларија КНОЈ-а (или Корпуса народно-ослободилачке војске Југославије). И сала у приземљу добила је у то време другачију намену. У њој су приређивани разни предизборни скупови житеља Првог рејона који су ту и гласали гуменим куглицама и са кутијама од којих је једна наводно била „глува“… за неодлучне или реакционарне. По просторијама на спратовима, у којима су пре рата била седишта многих јеврејских организација, населили су се сиромашни станари који су плаћали такозвану социјалну кирију Јеврејској општини, која је зграду откупила на лицитацији уочи рата.

А, онда се догодило нешто чудно, што је некима повратило пољуљано поверење у наш банкарски систем. Наиме, испоставило се да је то здање под хипотеком јер је камата на кредит којим је купљено – зарачунавана и током окупације! На то се надовезала и одлука о деноминацији по којој је вредност старог, „краљевског“ динара преко ноћи умањена петсто пута у односу на „партизански“, па су обавезе за толико нарасле. Како скромни приходи нису могли да покрију трошкове, Јеврејска општина је зграду понудила на продају. И нико се није превише изненадио што се као једини заинтересовани купац здања изнебуха појавио Народно-ослободилачки одбор Првог рејона (данас општине Стари град). Цену нико није спомињао, али се слути да су Јевреји, које одувек прати глас да су веома вешти трговци, у тој трансакцији остали кратких рукава. Што би се рекло – ни јаре, ни паре.

Последња биоскопска представа

Сала у приземљу постала је биоскоп „Дорћол“ истоименог спортског друштва, чији је оснивач био обућар Драги, шпицнаме Шустер, прослављени дорћолски сликар импресиониста, а први председник Соломон Алкалај, звани Мони.

Иако госин Давидовић не располаже тим подацима, Дорћолци тврде да се у Дом на мала врата уселила и УДБ-а. Наиме, по договору који је склопила са СКОЈ-ем, у њему је основан боксерски клуб, претеча славног БК „Црвена звезда“. Тренирало се у великој сали: боксери би уклонили столице заостале после биоскопских представа и партијских састанчења, поставили струњаче и разапели конопце у импровизовани ринг, па се млатили до миле воље. Мада, крајем четрдесетих боксери су се преселили у салу за игранке у Војној одећи, потоњем „Беку“, што је за историју дорћолских Јевреја мање важно од истине да су и Дом, и браћа Мојсијевог закона, препуштени забораву.

Почетком педесетих минулог столећа освануо је Дом културе „Браћа Барух“. Заправо, све је остало исто, само је промењен назив, а биоскопске представе су и даље приказиване суботом и недељом. И тако све док управа није благоизволела увести у погон уторак и четвртак. На репертоару су били домаћи и страни родољубиви филмови, док је први „вестерн“ приказан тек средином педесетих, у колору! Улазнице за одрасле коштале су баснословних двадесет динара, а за децу и војнике упола мање.

Нико се више не сећа кад је приказана последња биоскопска предтава? Дом кулуре угасио се тихо као што се и уселио, да би све, па и браћу Јевреје, прекрила патина заборава.

То се променило пре три деценије, почетком деведесетих година, кад је режисер Дарко Бајић у сали некадашњег Дома „Онег Шабат“ снимао филм „Црни бомбардер“. За потребе овог филма над улазом у зграду постављен је измаштани назив „Bioskop Rex“. Баш тако, латиницом. Стојао тамо годинама, а преуређену салу су тада користиле неке непознате невладине организаије за изложбе, концептуалне перформансе, промоције, научне (и псеудонаучне) и политичке скупове, триста чуда.

А онда се држава досетила да исправи неправде из прошлости: и своје, и туђе. Било је много среће у томе што је здање Дома „Онег Шабат“ уопште имало коме да се врати! Јесте да је улудо утрошено више од седам деценија, али је правда, кад год стигла, увек добродошла.

АНТРФИЛЕИ

Романиоти

Неуверљива је тврдња да су се Јевреји населили у Београду тек након протеривања из Шпаније 1492, односно Португала 1497. године. Иако нема чврстих археолошких доказа нити историјских докумената, они се спомињу пола миленијума раније у писму из 950. године које је извесни Хисдаи Ибн Сапрута, рабин из Кордове, послао хазарском хану Јосефу Једанаестом.

Према истраживањима Александра Мошића, у провинцијама Мезија, Илирија, Тракија и Панонија увелико је било Јевреја, ослобођених римских робова званих Романиоти, па их је сигурно било и у Сингидунуму, потоњем Београду.

Пребројавање

По сумњивим статистичким подацима у Србији махом живе православни хришћани (84,6 одсто), за њима су римокатолици (5), па муслимани сунитске деноминације (3), затим верници реформаторских цркава, и најмалобројнији, бар када је реч о традиционалним религијама, јудаисти, којих је по подацима Јеврејске заједнице било две хиљаде двеста, пет пута мање него што их је до последњег светског рата живело само у Београду. У овом пребројавању будисти се не спомињу јер их је мање него припадника неких маргиналних секти или култова, али је веома занимљива тврдња да у Нишу постоји аутохтона будистичка заједница са петстотинак чланова, или да је у Београду до краја тридесетих година прошлог столећа постојао будистички храм познат као Калмички дом, тада први и годинама једини у Европи.

Те податке би требало прихватити с резервом јер не спомињу атеисте, нити оне који се из било ког другог разлога верски не изјашњавају, али кад је реч о Јеврејима, поуздани су. Наиме, они ни током Другог светског рата који је обележило дивљање нациста у спровођењу срамне расне мисије са циљем „коначног решења јеврејског питања“, и са следственим холокаустом, никад нису скривали свој национални идентитет, нити су прибегавали мимикрији, стапању са околином… и то прескупо платили.

Бог је један

Иако је било мноштво покушаја, тешко је одгонетнути одкуд искрено пријатељство Јевреја и Срба? Неки га откривају у сличности судбина ова два напаћена народа и њиховог складног суживота на Балкану столећима. Мада, можда је најближе истини објашњење које је понудио мудри ајатолах Џелал Салир, муфтија багдадске Барата џамије и муслиман шиитске деноминације, кад је у некој проповеди рекао „Бог је један, а три су његова пророка – Муса, Иса и Мухамед“, мислећи при том на Мојсија, Исуса и веровесника ислама. Нажалост, сведоци смо да његова порука није стигла до оних којима је била намењена.

Његов екуменизам извире из светих књига – Торе, Библије и Курана – а сви међусобни сукоби током заједничке историје били су последица њиховог погрешног или, чешће, злонамерног тумачења – од Крсташких ратова – који још трају – па све до такозваног Новог калифата и његових крвавих злочина који с подједнаким учинком погађају остатак света: како Јевреје и хришћане, тако и правоверне и честите муслимане.

Тужне бројке

Јеврејска заједница у Београду је, по попису који је обављен уочи рата и окупације, имала 12.800 душа, а у Краљевини Југославији браће Мојсијевог закона било је бар шест пута више. Нажалост, са овим податком је баратао и Гестапо па је из Београда 1943. године у Берлин послата ужасавајућа депеша да је и у Србији „коначно решено јеврејско питање“. Ослобођење Југославије дочекало је тек 14.500 припадника тог нама братског и напаћеног народа, али је трећина њих одмах отишла пут Палестине и Америке. Међу два милиона жртава рата на тлу Југославије, најмање шездесетак хиљада били су Јевреји (процењује се да их је највише страдало по логорима Јасеновац и Сајмиште, мада су многи пали и као борци, активни учесници рата).

Данас је у Србији једва две хиљаде двеста, а у престоници 1.400 наших сународника којима је синагога „Сукат Шалом“ (или „Колиба мира“) у Улици маршала Бирјузова једина која живи и која им нуди веру и уточиште.

САВЕЗ ЈЕВРЕЈСКИХ ЗАЈЕДНИЦА СРБИЈЕ

Кнегиње Љубице, 14 БЕОГРАД

На личност: Господину Александру Албахарију, председнику Поштовани Господине председниче,

Удружење математичара и физичара, информатичара, астронома и посебно интелигентних алгебричара Сунца Србије, дакле: ђака, студената, инжињера, професора и индустријалаца заинтересованих за решавање проблема коришћења Гаусове интелигентне инфинитезимале у физици високих енергија Сунца као звезде, из Београда, са осталим подацима на меморандуму, кроз свој програм залаже се и спроводи коришћење научних и технолошких достигнућа за добробит грађана, уже и шире заједнице, а нарочито заштите и очувања животне средине. У том смислу у току је једна таква акција, где наше удружење као непрофитна организација које окупља професоре, докторе, инжињере и уопште интелектуалце и друге грађане, координира учешће светских фирми у постављању соларних електрана на крововима јавних и приватних зграда Града Београда.

Оно што је опште познато, а што је и наше удружење препознало, то је да су фабрике из Израела достигле највиша техничко-технолошка решења када су у питању соларни панели и остале компоненте за изградњу соларних електрана. Недавно нам је презентирана једна таква технолvгија иэраелске фабрике из СоларЕџ Херэлија у Израелу.

С обзиром на значај оваквог једноr пројекта а и велику конкуренцију технолошких решења која не поседују мoгyћe и достигнуте квалитете, а и нашу намеру да извођачима радова на соларним електранама приближимо и препоручимо технологију израелских фирми и са израелским фирмама успоставимо што бољу комуникацију, изуетно би нам значила декларативна подршка и препорука Ваше угледне орrанизације и даљој реализацији и координацији наведеног пројекта.

Са наше стране обезбедили би транспарентнаст целокупног пројекта и редовно би обавештавали Ваше удружење, о достигнутим резултатима и јавно би истицали и промовисали Вашу подршку и њен значај.

Ваш позитиван одговор односно начелан став и препорука эа даљом сарадњом, би нас охрабрили да истрајемо у овом пројекту који има несагледиве позитивне бенефите за све субјекте друштвене заједнице и свеукупно очување планете Земље.

С великим и неоrраниченим поштовањем,

С поштовањем,
ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА
професор Ненад Ђукић Београд,
ул. Грачаничка бр. 711 Тел. 060 / 33 84 135
E-maii: racunarac@gmail.com
www.sajtsuncasrbije.org

Поштовани партнеру,

у име целог СоларЕџ Југо-источног европског тима, хвала што сте присуствовали нашем догађају уживо одржаном у партнерству са Енергетик Енергија д.о.о. у Београду 6. јула.

Било је сјајно упознати Вас лично! Надамо се да сте уживали у догађају и стекли корисне увиде у наша решења.

Шаљем документацију и ресурсе приказане током догађаја:

– Презентација СоларЕџ (у прилогу)

– СоларЕџ инсталатерски комплет

Остајемо вам на располагању да продубимо нашу технологију и најновија решења.

Радујемо се Вашем одговору.

Срдачан поздрав,

Ирене Миранда

САВЕЗ ЈЕВРЕЈСКИХ ЗАЈЕДНИЦА СРБИЈЕ

Кнегиње Љубице, 14 БЕОГРАД

На личност: Господину Александру Албахарију, председнику Поштовани Господине председниче,

С великим и неоrраниченим поштовањем,

UNION OF JEWISH COMMUNITIES OF SERBIA

Kneginje Ljubice, 14 BELGRADE

To: Mr. Alexander Albahari, President Dear Mr. President,

Our Association of mathematicians and physicists, computer scientists, astronomers and particularly intelligent algebraists of the Sun of Serbia, that is: pupils, students, engineers, professors and industrialists interested in solving the problem of using Gauss’s intelligent infinitesimal in the physics of high energies of the Sun as a star, from Belgrade, with other data on the memorandum, through its program advocates and implements the use of scientific and technological achievements for the benefit of citizens, the immediate and wider community, and especially the protection and preservation of the environment. In this sense, one such action is underway, where our association, as a non-profit organization that gathers professors, doctors, engineers and generally intellectuals and other citizens, coordinates the participation of world companies in the installation of solar power panels on the roofs of public and private buildings in the City of Belgrade.

What is generally known, and what our association recognized, is that factories from Israel have reached the highest technical-technological solutions when it comes to solar panels and other components for the construction of solar power plants. We were recently presented with one such technology from the Israeli factory of SolarEdge in Herzliya, Israel.

Considering the importance of such a project and the great competition of technological solutions that do not have the possible and achieved qualities, and our intention to approach and recommend the technology of Israeli companies to the contractors of solar power plants and to establish the best possible communication with Israeli companies, it would mean a lot to us to have a declarative support and recommendation of your distinguished organization in the further realization and coordination of the mentioned project.

From our side, we would ensure the transparency of the entire project and would regularly inform your association about the achieved results and would publicly emphasize and promote your support and its importance.

Your positive response, i.e. principled attitude and recommendation for further cooperation, would encourage us to persevere in this project, which has incalculable positive benefits for all subjects of the social community and overall preservation of the planet Earth.

With great and unlimited respect,

SOLAR EDGE

BEOGRAD

Poštovana,

Hvala vam na dostavljenom pismu podrške i potvrde saradnje i partnerstva. Udruženje matematičara i fizičara, informatičara, astronoma i posebno intelegentnijih algebričara Sunca Srbije dakle: đaka, studenta, inžinjera, profesora i industrijalaca zainteresovanih za rešavanje problema korišćenja Gausove infinitezimale u fizici visokih energija Sunca kao zvezde iz Beograda, preduzima konkretne korake i procedure kako bi realizovalo predloženi projekat masovne izgradnje i postavljanja solarnih panela u Gradu Beogradu i šire na području ostalih gradova i opština Republike Srbije. U tom smislu u toku su pregovori sa predsednicima opština Novi Beograd, Čukarica kao i obraćanje predsedniku Jevrejske zajednice u srbiji za deklarativnu političku podršku.

O toku postupka i postignutim sporazumima a naročito o konkretnim radnjama i vašem učešću blagovremeno ćemo vas obaveštavati svuda gde je vaše pitanje tražiti vaše mišljenje i saglasnost.

Srdačno,

SOLAR EDGE

BELGRADE

Dear Madam,

thank you for the submitted letter of support and confirmation of cooperation and partnership. Association of mathematicians and physicists, computer scientists, astronomers and especially intelligent algebraists of the Sun of Serbia, that is: pupils, students, engineers, professors and industrialists interested in solving the problem of using Gaussian infinitesimals in the physics of high energies of the Sun as a star, from Belgrade, undertakes concrete steps and procedures in order to realize the proposed project of mass construction and installation of solar panels in the City of Belgrade and beyond in the area of other cities and municipalities of the Republic of Serbia. In this regard, negotiations are underway with the presidents of the municipalities of Novi Beograd, Čukarica, as well as an appeal to the president of the Jewish community in Serbia for declarative political support.

We will inform you in a timely manner about the progress of the procedure and the agreements reached, and especially about specific actions and your participation, wherever your question is to ask for your opinion and consent.

Sincerely,

О НАМА

Енергетик д.о.о. је словеначки дистрибутер специјализован за енергетику.

Компанија је настала као резултат 20 година искуства и ентузијазма за област енергетике и обновљивих извора енергије. Поносни смо што годинама сарађујемо са светским произвођачима ковања, уз помоћ којих можемо да обезбедимо висококвалитетне производе и услуге: фотонапонске, термонапонске, батерије и акумулаторе за складиштење енергије, топлотне пумпе и станице за пуњење електричних аутомобила. Већ дуже време сарађујемо са многим словеначким добављачима електричне енергије, дистрибутерима и произвођачима, инсталатерима, градитељима и већим и мањим радњама.

Наш каталог садржи широк спектар производа који се могу купити појединачно или у пакету СВЕ-У-ЈЕДНОМ: ФВ модули, инвертори, оптимизатори, системи за монтажу, акумулатори и батерије, конектори, каблови и друго.

Због дугогодишњег пословања на европском тржишту, можемо се похвалити блиским односима са произвођачима: СоларЕџ, СМА, Фрониус, Панасоник, ЛГ, БенКју, КјуЦелс, Киото Солар, Ђинко Солар, Аристон, Стека, Зоненкрафт и др. У сарадњи са њима и Универзитетом у Љубљани и Универзитетом у Марибору, организујемо едукативне догађаје, на којима наши купци имају прилику да чују како научне иновације у области фотонапонске технике, тако и да из прве руке сазнају о фотонапонској пракси, али и упознајте све наше партнере лично.

Сваког нашег клијента третирамо као свог савезника и партнера и нудимо им висококвалитетне услуге и бесплатну едукативну, маркетиншку и техничку подршку.

КВАЛИТЕТНЕ УСЛУГЕ:

Велике залихе
Кратко време одговора и брза испорука
Конкурентне цене

МАРКЕТИНГ УСЛУГЕ:

Постављање стратегије
Маркетиншки материјал

ТЕХНИЧКА ПОДРШКА:

Информације о производима
Савети за куповину

ОБРАЗОВНЕ АКТИВНОСТИ

Индивидуални и групни тренинзи
О темама: субвенције, инсталација, производи и трендови

Наше вредности се свакодневно одражавају у нашем односу са нашим купцима; односи су нам важни и ми се посвећујемо сваком нашем клијенту да пронађемо решење за њихове индивидуалне потребе по цени коју они желе. ако тражите партнера који вам може пружити подршку у сваком кораку, на правој сте адреси.

НЕТ-МЕТЕРИНГ

Нет метеринг систем је систем нето мерења и обрачуна електричне енергије на годишњем нивоу. Омогућава уградњу соларне електране до 11 kVA, а ради по принципу да се оно што домаћинство не користи шаље у мрежу, а затим узима из мреже када електрана не производи енергију. На крају године се обрачунава разлика између произведене и утрошене електричне енергије и тиме се корисник на крају задовољава.

06ЈУЛ 2023

ЕНЕРГЕТИК ЕНЕРГИЈА Д.О.О. ТЕХНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ УЖИВО У ПАРТНЕРСТВУ СА СОЛАРЕЏ-ОМ

Захваљујемо се свима који су присуствовали Енергетик Енергија д.о.о. ТЕХНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ УЖИВО у партнерству са СоларЕџ Технолоџис

Одзив на догађају је заиста импресиван и ми смо одушевљени што се толико страствених појединаца окупило да прошире своје разумевање соларне енергије и њене практичне примене. Присуство тако великог броја учесника одражава све већи интерес и значај одрживих енергетских решења у данашњем свету.

Током обуке, учесници су имали прилику да се удубе у замршености Соларедге-ове најсавременије технологије и стекну увид у њихова иновативна решења за ефикасне соларне енергетске системе, прецизне процедуре инсталације и одговоре на сва питања. Сарадња Енергетик Енергија д.о.о. и СоларЕџ Технолоџис пружили су учесницима јединствену платформу за сарадњу са лидерима у индустрији и дељење вредних информација.

Препознајемо важност да будемо у току са најновијим трендовима и напретком у овој области, и посвећени смо неговању могућности континуираног учења за све наше партнере и заинтересоване стране.

Све о компанији Енергетик можете сазнати на адреси: www.energetik.si

СКИЦЕ ЗА ПОТРЕТ МЕТРОПОЛЕ

Раскошни храм знања

Зграда електротехничке школе “Никола Тесла” у некадашњој Абаџијској чаршији је 1964. године проглашена за културни споменик, а од 1992. је и културно добро, али јој од тога није ни лакше нити боље: јер, држава је штити, али је не поправља, па је њена будућност за сада сасвим неизвесна

Иако оронуло под бременом времена и небриге, старо здање на углу улица Краљице Наталије и Косовке девојке и даље изазива осећај страхопоштовања. Грађена да траје и да монументалношћу опомиње на значај образовања, данас осенчена патином времена и немаштине, представља споменик изузетног значаја за просвету Београда и Србије, а ако ћемо поштено, и бивше СФР Југославије. Јер, кроз то здање сведеног српско-византијског стила прошло је до сада небројено генерација гимназијалаца и средњошколаца који су за собом оставили значајан траг у научном, привредном и културном животу, а реч је, као што се зна, о ученицима некадашње Друге женске гимназије, потоње Четврте београдске, а од 1956. године и ђацима надалеко чувене Електротехничке школе “Никола Тесла”.

Иако су повести школа и самог здања нераскидиво повезане, временом је из колективног сећања ишчилело оно што свему даје посебан печат. Наиме, прва гимназијска зграда која је саграђена после Великог рата у Краљевини Југославији било је управо ово здање: камен темељац је постављен и освештан 19. октобра 1932., градња је започета 19. маја наредне, а довршена је за само шест месеци и предата школи, ученицама и професорима новембра исте године, што би и данас био неимарски подухват вредан дивљења. Радови и школски инвентар укупно су коштали двадесет милиона ондашњих динара, а значајан део новца, као и огромну подршку у убеђивању Државног савета, дала је краљица Марија, неправедно и највероватније злонамерно заборављена као велики народни добротвор.

Капела свете Наталије

Предани истраживач би у листу “Време” од 19. октобра 1932. године могао да прочита сасвим извесну најаву која би и дан-данас могла изазвати завист српских просветара и њихових ученика: “Друга женска гимназија заузимаће 3.000 квадратних метара, а имаће сутерен, приземље и три спрата. У сутерену гимназије биће станови за послугу, магацини, инсталације централног грејања и остала споредна одељења. У приземљу су, осим канцеларија и кабинета, предвиђени једна велика сала (17 са 11 метара) за гимнастику и уз њу одељење са тушевима, затим модеран бифе, амбуланта, итд. На првом и другом спрату биће десет пространих и светлих учионица величине 10 са 6,5 метара, а уз сваку учионицу и по једно одељење за гардеробу. На спратовима су по две канцеларије за професоре и кабинет за директора, као и друга потребна одељења. Гимназија ће имати своју посебну капелицу која се подиже да би се сачувала успомена на малу цркву свете Наталије. Капела се налази тик уз велику салу за свечаности на другом спрату; великом гвозденом ролетном одвојена од сале тако да ова може да служи за концерте и за разне свечаности, као и за богослужење…”

Историчари уметности су забележили да је иконостас радио Васа Приморац, дочим је велику фреску изнад њега осликао Мило Милуновић. Нажалост, та фреска је одавно уништена, а иконостас је 1948. године расклопљен, остављен и заборављен да га невреме претвори у прах; само захваљујући бризи и недокучивој храбрости тадашњих црквених власти спасен је неумитне судбине и, наводно, доцније завршио у цркви светог Марка, код Ташмајданског парка.

Иначе, ту чудесну зграду је пројектовала архитекта Милица Крстић Чолак-Антић, која је својевремено и сама била ученица Друге женске гимназије. Пространо двориште површине од око пет хиљада квадратних метара, са терасом и балустрадама које су грађене од вештачког камена, замислила је као простор за велике јавне приредбе и додала усвојеном плану.

Друга женска је 1953. преименована у Четврту београдску, која је ишколовала још три генерације ученика, да би се од 1956. године у том здању коначно скрасила Електротехничка школа “Никола Тесла”.

За време окупације школа није радила, њена зграда је преко ноћи постала немачка касарна у којој су таборовале неке елитне немачке окупационе јединице. После ослобођења је задржала исту намену, јер се у њу уселио тајанствени Центар за обуку везиста Југословенске народне армије (и пратећих служби). Занимљиво је да никада није била обнављана, па се чак и данас на њеној фасади распознају више од шест деценија стари трагови метака и гелера и нешто млађи графити обесних ученика.

Гинисови и остали рекорди

“Никола Тесла”, једна од најстаријих, али и најугледнијих електротехничких школа у Европи, основана је уредбом Владе ФНРЈ 28. септембра 1948. као Радиотехникум. Почела је с радом у згради на Батајничком путу, на дванаест километара од Београда, где је била смештена све до 1951, да би одатле била пресељена на Дорћол, у Дунавску 34. Тек пре нешто више од пола века скрасила у овом здању. Иначе, њен први директор био је Миодраг Пантић, по струци – географ. Какве везе имају земљопис и електротехника благи Бог зна, али је остало забележено да је, као директор, друг Пантић био веома успешан.

Ако се неко зачудио оваквој кадровској политици, могло би се наслутити како ће реаговати на гинисовски необичан податак да су, уза сву силу светски признатих научника и привредника, ову изузетну електротехничку школу похађали и у њој дипломирали – глумац Лане Гутовић, редитељ Александар Мандић и спортски новинар Милојко Пантић. Многи њени ученици овенчали су се и славом врхунских спортиста, као на пример – Бора Милутиновић, Трифке Михајловић, Љубиша Тумбаковић, Владимир Радмановић, Жарко Чабаркапа, Душан Кецман… Ту школу је, све до неславне епизоде са укором, кецом из владања и следственим избацивањем (с правом уписа у другу школу), похађао и потписник ових редова.

Зграда је под заштитом државе, али јој од тога није ни лакше нити боље: држава је штити, али је не обнавља, па је њена судбина за сада неизвесна. Можда ће монографија о школи и згради, која се појавила лане, а поводом обележавања пола столећа трајања школе у овом здању, ипак пробудити нечију савест?!

ТЕХНИЧКО ОДЕЉЕЊЕ ЕНЕРГЕТИК ЕНЕРГИЈЕ У САРАДЊИ СА ПРОИЗВОЂАЧЕМ СОЛАРЕЏ СУ СПЕЦИЈАЛИЗОВСНИ САРАДНИЦИ УДРУЖЕЊА ПРИРОДНИХ МАТЕМАТИЧАРА У ПОСТАВЉАЊУ ФОТОНАПОНСКИХ СИСТЕМА НА КРОВОВЕ КУЋА И ЗГРАДА ОД ПРОЈЕКТОВАЊА ДО ФУНКЦИОНИСАЊА ТЈ. ПОЧЕТКА КОРИШЋЕЊА МАТЕМАТИЧКИХ ТЈ. КИЛОВАТА СУНЦА

Као специјализовани дистрибутери фотонапонских компоненти Енергетик енергија д.о.о. је у центру ланца снабдевања. У њиховом фокусу су инталатери и стварање алата и приручника, едукација тренинга који су осмишљени тако да одговоре на сва њихова питања, те су праћени и правим производима и решењима,

Свакодневни проблеми инсталатера су за ову компанију изазов и спремни су да својим ангажовањем реше, Њихово техничко одељење увек је доступно, у било којој фази инсталација: од пројектовања до пуштања у рад. Због тога стварају решења која ће им олакшати и рад учинити ефикаснијим.