Отворено писмо господину Ћуку

Изградњом фабрике на Копаонику која би производила ЋУК КОНВЕРТЕРЕ ће бити зачета индустрија ПОСВЕЋЕНА РЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА КОСОВО МЕТОХИЈСКЕ И КОПАОНИЧКЕ ИНДУСТРИЈЕ МАТЕМАТИЧКИХ, ТЈ. КИЛОВАТА СУНЦА СРБИЈЕ.

НЕНАД ЂУКИЋ, САРАДНИК СУНЦА НА КОПАОНИКУ У ИЗГРАДЊИ МАТЕМАТИЧКЕ, ТЈ. ИНДУСТРИЈЕ СУНЦА КАО МАТЕМАТИЧКИ ИНТЕЛИГЕНТНЕ ЗВЕЗДЕ ЗВЕЗДАРНИЦЕ

Како се мења свет

            Недавно је у нашим угледним новинама објављена занимљива прича о научнику који је пре пет деценија постдипломске студије електротехнике на Београдском универзитету наставио у САД, па данас житеље Калифорније и Србије раздвајају Атлантик, језик, девет временских зона, а неке и стандард, а зближава човек који је живот посветио науци. Јер, његове колеге верују да ћемо ускоро – уз Николу Теслу и Михајла Пупина, великане светске научне мисли српског порекла који су набоље мењали живот –  ускоро сврставати и професора Слободана Ћука!

Предодређен је да му име заблиста у сазвежђу науке јер се нашао међу најважнијим сарадницима „Ориона“, новог пројекта америчке Националне аеронаутичке и свемирске агенције НАСА која је наставак програма „Аполо“ и подвига Нила Армстронга, човека који је 20. јула 1969. године у 10 сати и 56. минута први крочио на тле Месеца.

Област којој је посветио живот неуке неће превише импресионирати, а најлакше је представити као везу електронике и енергетике, начином преноса енергије на даљину уз готово занемариве губитке (на чему су радили и Тесла и Пупин). Испоставило се да су и та област, и Слободанова решења, итекако важни за сваки, па и васионски програм. Јер, његов конвертор снаге  600 W, са 99.5 одсто ефикасности омогућује наставак космичких истраживања, само што је циљ нове мисије – планета Марс.

Ефикасан конвертор снаге није импресионирао просечног читаоца, али новине читају и истински радознали, па и учени људи. То је установљено кад се у омиљеном новинарском уточишту појавио срдачно насмејани незнанац у необичној мисији да успостави везу с др Слободаном Ћуком (број телефона у Калифорнији, или мејл адреса). И тако је зачето пријатељство математичара Ненада Ђукића и радозналог новинара, иначе „универзалног незналице“.

А прича је потекла од кулина бана…

Сећање на рат

          Постоји занимљив а заборављен податак да су људи први пут заратили због воде, а у II миленијуму пре Христа. Сукобили су се градови-државе Ур и Лагош усред рајских вртова Месопотамије. Јер зна се да је вода и тада била највреднији природни ресурс. Ратови за нафту припадају новијој повести XX и XXI века. Постоји ту једна зачкољица о којој мало ко води рачуна. Наиме, свеједно што су такозвана фосилна горива при крају, и што их до краја овог столећа највероватније више неће бити, напредније земље широм света већ одбацују технологије које се ослањају на њих, како би прешле на такозвану „зелену“, обновљиву и еколошки прихватљивију енергију. До сада је већина држава Европске уније протерала са улица и путева возила с дизел моторима, а слична судбина очекује и „бензинце“, што произвођаче оних на електрични погон смешта у врх интересовања будућих власника,али и држава које знају да планирају бар три потеза унапред.

          Иако ово личи на „еколошки манифест“, реч је о упозорењу које би се могло проширити на још једну област. У погледу електроснабдевања Србија се и даље ослања на термоелектране и проширује њихове капацитете како би осигурала енергетску сигурност, иако располаже воденим токовима, односно природним условима који су идеалан хидропотенцијал. А најгоре је што, кад се „подвуче црта“, наше термоелектране у укупној количини произведене и утрошене електричне енергије мимо сваке логике учествују са седамдесетак одсто (а не користе мрки угаљ или антрацит, већ лигнит најниже калоријске вредности)! Али не зато што имамо вишак ћумура или мањак река, већ због ко зна кад усвојене доктрине по којој се сви овдашњи ресурси (међу којима се није узимао у обзир и хидропотенциијал) морају искористити до краја, без обзира на цену. Изузетак од овог правила су само хидроцентрале „Ђердап 1“ и „Ђердап 2“, које датирају из шездесетих и седамдесетих година прошлог века као заједнички пројекат румунске и наше електропривреде (и другара Николае Чаушескуа и Јосипа Броза). Након тога, здушно се наставило са багателисањем хидропотенцијала, па је у оноликој држави изграђено само неколико мањих хидроелектрана, али су зато ницале оне на природни гас и мазут, а у Кршком, у Словенији, чак и на обогаћени уранијум (што би увек  ваљало споменути због катастрофалних последица коришћења муниције са осиромашеним уранијумом 1999, током агресије на Србију, опдносно на СР Југославију).

          Постоји ту још једна зачкољица која би истраживачима могла да скине осмех с лица. Наиме, упркос увелико излизаним паролама о штедњи енергије, потрошња вртоглаво расте, a у неким државама са растом привреде и наглим увећањем животног стандарда чак и геометријском прогресијом!

          Одскора се промаља и идеја о изградњи такозваних ветропаркова који би ницали у кошавским регионима Србије, а стручњаци су већ проценили да би тако за сада могло да се обезбеди око два одсто неопходне енергије.

          Стидљиво се наговештава енергија коју нуди Сунце, па држава помаже куповину (и уградњу) минијатурних соларних панела, што је енергетика „на мало“ која не може да покрије чак ни потребе просечног домаћинства! Уз то, важније је снабдети индустрију, саобраћај, комуникације, здравство, научне институте, школство, фармацеутске лабораторије…

          Сама енергија Сунца се може „укротити“ на два начина: као топлотни стимуланс за догревање (Србија је богата и геотермалним водама), или да се користе фотоћелије које соларну енергију претварају у електричну.

          Стратешка предност соларне енергије може се открити и у податку да због ње нико неће заратити, јер је доступна свакоме у готово неограниченим количинама!

Визионари

Тачно је да производња електричне енергије уз помоћ Сунца зависи од географске ширине и просечних метеоролошких услова на локацији, али ни то није несавладива препрека јер, по истраживањима математичара Ненада Ђукића, једног од најупорнијих заговорника коришћења соларне енергије у нас, Копаоник је по осунчаности надмашио и Хвар, сунчано острво средњег Јадрана!

Али (свакој паметној идеји испречи се и неко проклето „али“) посред те стамене планине централе Србије, светски моћници који се баве кројењем граница и судбинама људи, устројили су зону раздвајања покрајине Косово и Метохија, „осамосталили је“ и одвојили је од матичне државе из сопствених интереса упркос Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, а подлу отимачину „оверили“ и линијом раздвајања – управо на Копаонику!

Присутан је и један нараешив проблем: математика се често дефинише као систем апсолутне логике, али она не може да понуди ни политичка, нити одговарајућа техничка решења, па је идеја о соларној електрани на планини попримила обрисе пуке маштарије „залуђеника“.

– Али, ако бисмо успели да професора Ћука загрејемо за овај пројекат, сигуран сам да би његов углед, и научни ауторитет помогли да се превазиђу ови наизглед непремостиви проблеми – каже Ненад Ђукић. – Са њим бисмо лакше лакше раскравили срца инвеститора, а његова техничка решења за рад соларне елетране и за пренос енергије са неким новим конвертором убрзали би време… и највероватније снизили цену коштања „робе“?!

Већ је израчунао да би за рад соларне енергане требало обезбедити око три квадратна километра простора, са тенденцијом проширења због могућег раста потрошње због нижих цена коштања. 

          За сада, изгледа да је заголицао машту председника Републике Србије писмом којим га обавештава о плановима и моли за помоћ, која би се свела на то да позове професора Ћука у посету својој домовини, и наговори га да прихвати вођство овог пројекта. Писмо је упутио и ресорном министарству, а одговоре очекује ових дана…

          – Само да уграбе времена – рекао је замишљено.

Поштовани господине Ћук,

пре неколико месеци познати новинар листа Политика, Милош Лазић, је у Политикином магазину објавио опширан чланак о Вама. Читајући тај чланак, посебно сам био импресиониран изјавом о соларним ћелијама. Издвајам део о соларним ћелијама:” Соларне ћелије су будућност за цео свет, па и за Србију. Његова визија је да ће се праве вредности генерисања електричне енергије преко соларних ћелија тек увидети, када се осигура њен ефикасан пренос на велике даљине новим системом високог напона, на чему управо ради, што ће омогућити трећу индустријску револуцију у којој ће електрична енергија бити доступна по врло ниским ценама и употребљена тако да роботи и машине раде уместо нас тешке послове. То је наша мисија, поносно најављује. Зато не пропуштам да кажем како никад није било боље време да се млади определе за енергетску електронику из два разлога. Јер револуционарна решења су на помолу, а затим сунчева енергија ће омогућити јефтинију електричну енергију за много бржи развој, раст индустрије и просперитет у читавом свету. Избором сунчеве енергије учествујемо у изградњи бољег живота на планети Земљи, па можемо постати и светски лидери у рату за бољу и сигурнију будућност нас самих, наше деце и њихових потомака.”

Читајући Њутнове Математичке принципе природне филозофије, сазнао сам да све звезде звездарнице функционишу по математичким законима, нагласивши да по истим математичким законима функционише сунце као нама најближа звезда. Као и сваки математички проблем који се на почетку постави и реши тако сам поставио и решио проблем да региструјем Удружење природних математичара, физичара и инжињера Сунца Србије, са седиштем у Београду. Удружење као математичке звезде постављају на кровове кућа или зграда електричне централе Сунца јачине од једног киловата до више мегавата, произведене у математичким, то јест, Божијим фабрикама које се налазе у Немачкој, Viessmann, у Великој Британији GB/SOL, у Шведској Absolicon, у Швајцарској Energie Solarie SA, у САД Vivint Solar. Оне решавају проблеме математичких киловата Сунца као математичке звезде.” И на тај начин Вас уписујемо на платни списак Сунца на неограничено време и износ новца.” Недавно сам такође прочитао да Србија подиже пет властитих соларних електрана, а такође сам сазнао да је Влада Србије донела одлуку којом се утврђује поступак избора стратешког партнера за реализацију пројекта изградње самобалансираних соларних електрана великог капацитетата са батеријским системима за складиштење електричне енергије у Србији. Поводом тога сам се обратио председнику Републике Србије, господину Вучићу, господину Петковићу, директору Канцеларије за Косово, министарки енергетике и рударства госпођи Ђедовић, и директору Електропривреде Србије” Косово” / Обилић, господину Вељовићу. У тим писмима сам замолио председника Републике, министарку енергетике и председника Канцеларије за Косово да Вам дају одрешене руке да на планини Копаоник, где је математичко место које је једино место на планети где је број сунчаних дана на планини једнак броју сунчаних дана на Хвару, решавате проблем који сте Ви поставили, а то је проблем генерисања електричне енергије преко соларних ћелија.

С обзиром да сам започео решавање овог проблема, био бих Вам математички, то јест непрекидни сарадник до реализације.

У прилогу Вам достављам писма са пријемним печатима које сам доставио председнику Републике Србије, господину Вучићу, господину Петковићу, директору Канцеларије за Косово, министарки енергетике и рударства госпођи Ђедовић, и директору Електропривреде Србије” Косово” / Обилић, господину Вељовићу.

Објављено у ПОКРЕТ САРАДНИКА МАТЕМАТИЧАРИМА ЊУТНОВИХ МАТЕМАТИЧКИХ ПРИНЦИПА ПРИОРОДНЕ ФИЛОЗОФИЈЕ - СКРАЋЕНО "МАТЕМАТИЧАРИ"