ОВАЈ НАУЧНИК НАМ СЕ ОБРАЋА ИЗ 2050. ГОДИНЕ! ПРОЧИТАЈТЕ КАКО БИ СРБИЈА ИЗГЛЕДАЛА ДА СЕ СПРОВЕДЕ ЕНЕРГЕТСКА ТРАНЗИЦИЈА

Ванредни професор др Давор Кончаловић са Факултета инжењерских наука у Крагујевцу обраћа нам се из 2050. и описује како је наше друштво трансформисала успешно спроведена енергетска транзиција започета 2020‐их.
Рјешење је у мени, рјешење је у теби
та мала искрица свијетла
фокус на искру, фокус на мало
пораст ће, не брини, пажње јој треба
Моћно, биће моћно
увјере да је беспомоћно, беспомоћно
моћно, биће снажно, моћно
увјере да је беспомоћно, беспомоћно,
биједно
Едо Маајка
Отапа се прекјучерашњи снег. Претходни је пао пре шест година, а пре тога је падао пуних осам године раније. Дакле, имали смо свега два, три снега у
претходних петнаестак година.
Крај енергетске транзиције у Србији је озваничен 2046. године, на данашњи дан, пре тачно четири године. Ефективно је трајала двадесетак година, можда нешто више. Сећам се кад је почињало, изгледало је као да никад неће да се заврши, пише Клима 101.
Кренуло је килаво, корак напред, назад два. Били смо последњи или први у Европи по много чему. Ваздух, угаљ, соларна енергија, реке… Обично смо били међу првим тамо где би било мудро да будемо међу последњим. И обрнуто.
Онда се нешто десило почетком двадесетих. Најпре 2020. година и пандемија ковида 19. Немир који је тада ушао у моје суграђанке и суграђане годинама није излазио. Уместо олакшања због јењавања пандемије, 2022. је донела рат у Украјини, а немир је додао гас. На све се, док су још трајали и рат и пандемија, надовезала 2023. са арсеналом изненађења. Ни сад ником није јасно да ли су ови догађаји утицали на убрзање транзиције, и на који начин.
У 2023. години, по цени једног београдског стана може се изградити соларна електрана која производи довољно енергије за 30 до 40 домаћинстава
Да ли је то била проста економска рачуница, рекордно високе цене станова и рекордно ниске цене фотонапонских електрана? Примера ради, по тадашњим ценама, за просечан стан у Београду је могла да се изгради електрана снаге 150 или можда чак и 200 кW, по тадашњој потрошњи довољно енергије за 30 или 40 домаћинстава. То је само пар година раније било незамисливо.
Да ли су окидач за транзицију биле оне вишедневне суперћелијске олује које су данима терорисале Хрватску, Словенију, север Србије? Или тада рекордне температуре широм света? Можда пожари и поплаве у суседној Грчкој?
Можда пораст броја еколошких покрета, њихови све тврђи и јасније артикулисани захтеви? Или пораст свести о нашим грешкама? Пад приноса у пољопривреди, посебно у воћарству?
Или вероватно све поменуто одједном? Шта год да је био разлог, нешто је кренуло у неочекиваном смеру.
Под захтевима грађанки и грађана, 2024. су остварени први, једва осетни, резултати у борби за квалитетнији ваздух. Али и такви резултати су, наравно, охрабрили упорне. Више нико није смео да помисли да изађе на изборе без гомиле обећања везаних за
животну средину, још увек испразних и без јасног плана или намере да се нешто и уради.
Међутим, док су грађани показивали својим представницима да су и доследни и озбиљни у намери да животна средина постане и остане приоритет, десило се неколико не баш очекиваних догађаја: одвојени су ресурси за Бистрицу 2, пројекат је завршен већ 2027. а годину раније, 2026. су отпочели радови на Ђердапу 3. Тај важан ресурс ће бити завршен седам година касније.
Неопходно је послати стручњаке у иностранство на обуке: како унапредити рад мреже, и савладати балансирање у условима високог удела обновљивих извора
Затим се догодило и нешто што је тада изгледало неважно, нешто што је прошло готово свима испод радара.
Наиме, у неколико наврата је у разне државе света отишло, у групама од пар десетина, укупно око 950 људи из Електродистрибуције, тадашњег Снабдевања и других, сродних компанија. Осим инжењера, у групама су били и програмери, стручњаци посвећени машинском учењу и другим областима, који ће касније бити задужени за управљање оптерећењем и развој предиктивних модела. Неки су ишли и два пута. Обуке су почеле 2025. и трајале до 2028. године, а циљ је било унапређење рада мреже и овладавање савременим техникама балансирања мреже у условима високог удела обновљивих извора енергије.
Одлазак је био на добровољном основу, ишли су углавном млађи. Један део је остајао објашњавајући да то никад неће моћи и да се зна због чега. Било је и оних који су негодовали, али ипак одлазили. За један део тих људи, студијске посете су биле довољне да растерају страх, да на место комбинације несигурности и песимизма, понекад и неке набуситости, дођу прве назнаке радозналости и осећаја суштинског припадања свом окружењу.
Вероватно највећа промена се десила са Владом из 2028. године, која је отишла у историју као прва Влада која је јасно и недвосмислено грађанима представила своју стратегију енергетске транзиције, а касније колико‐толико транспарентно извештавала о оствареним резултатима.
Случајно или не, долазак поменуте Владе се савршено поклопио са повратком солидног броја поменутих стручних лица, жељних да покажу шта могу.
Комбинација нашег знања, знања из света и наше пословичне склоности импровизацији, лансирала је виџет за мобилне телефоне са предикцијом цене енергије током наредна 24 сата. Ово што сада знамо као “јефтину струју” у сред дана ‐ баш је тада настало. Пре тог виџета јефтина струја је, немојте да се смејете, постојала искључиво ноћу. И тај виџет је био таман довољан да дође до првог великог заокрета у транзицији: већи део ноћне потрошње пребачен је у време око поднева ‐ када од обновљивих извора добијамо највише енергије.
Ни успешне ни праведне транзиције нема без транспарентног обавештавања грађана о плановима и циљевима, а након тога извештавања о напретку или проблемима
Већ 2031. године, иако је просечна цена електричне енергије током 24 сата била рекордно висока, посебно ноћу, највећи број кWх је био утрошен по цени нижој од оне пре почетка транзиције, тј. рачуни грађана су у просеку пали испод оних из 2028. године.
Затим, 2033. је била прва година у којој групи грађана из угрожених група није наплаћивано 400 кWх енергије месечно, и то оних киловат‐сати које утроше током пролећа, лета и јесени, између 11 и 16 часова.
Тај пилот пројекат је био кренуо у марту у Новом Саду, а од марта следеће године је програмом покривена цела Србија. Ова мера се, као што знате, задржала до данас, само што је праг 2042. године подигнут на 600 кWх током јесени, зиме и пролећа, а током лета на 800 кWх. Сведочанства срећнијих од тих домаћинстава говоре да им је то што нису плаћали електричну енергију било од пресудне помоћи да испливају из сиромаштва.
“Транзиција је званично завршена 2046. године, искључивањем последње гасне електране. Није неважно и то да смо, по њеном окончању, и у новцу и у мегават‐ сатима, извезли више енергије него што смо увезли”
Сама држава је имала интерес да произвођачима надокнади тако настале губитке, та промена јој је дозволила да у енергетски микс укључује све више обновљивих извора. Тако су грађани апсорбовали вишкове енергије, држава безмало искоренила енергетско сиромаштво, а индустрија, кроз већи удео обновљивих, повећала конкурентност, пошто су смањена претходно висока издвајања за порез на угљеник.
Плус, добили смо додатан број радних места у сектору градње и одржавања електрана на обновљиве изворе, тада већ шестом сектору по броју запослених, а четвртом по приливима у буџет.
Не треба заборавити ни да је својевремено нуклеарна електрана разматрана као алтернатива овом сценарију. Данас знамо да је укупан трошак који је држава имала надокнађујући поменуте киловат‐сате, до данашњег дана, а по ценама опреме из тридесетих, мањи од вредности пола нуклеарне електране. Штавише, очекује се да ни до 2070. године нећемо “поклонити” киловат‐сате у вредности целе нуклеарне електране. Израчунајте сами.
Из перспективе 2023. године, енергетску транзицију је могуће завршити већ 2046, а наше друштво изгледало би драстично другачије
Исте 2033. године су дошле прве стране делегације на обуку у Србију, стручна лица махом из земаља несврстаних. Наш модел им је био јако привлачан, као створен за примену на тржиштима која не могу да приуште разбацивање ресурсима. Наше инжењерке и инжењери су, током обука које су држали, поносно износили постигнуто. Почињали су презентацију објашњењем да “њихов” виџет има више преузимања
од Wеатхер виџета на свим интернет продавницама, тј. да грађани чешће проверавају цену струје него временску прогнозу.
Показатељи рада дистрибутивне мреже, попут стабилности снабдевања и стабилности фреквенције, су од 2036. били у константном расту, а дистрибутивни губици у паду. Држава је подстицала улагање у уређаје који су били енергетски ефикасни и са којима је било могуће даљинско управљање у складу са ценом енергије или периодом дана.
Убрзо смо дошли до до тада незабележеног односа дневне и ноћне потрошње енергије: дневна потрошња је била од два и по до три и по пута већа од ноћне, зависно од сезоне.
Опечени пређашњим искуством са литијумом, успели смо да завршимо транзицију практично без стабилних батеријских складишта енергије у власништву државе. Транзиција је завршена помоћу мера енергетске ефикасности, реверзибилних хидроелектрана, премештањем оптерећења и мењањем навика грађана, а и користећи нешто батеријских капацитета из аутомобила и јавних и службених возних паркова. Да, не треба заборавити малтене перфектне, домаћом памети развијене, предиктивне моделе, којим предвиђамо како потрошњу енергије, тако и њену производњу из несталних обновљивих извора, али и утицај цене енергије на њену потрошњу.