(око 571-496. год. п.н.е. – острво Самос крај Милета)
Питагора је први за себе рекао да није свезналац, већ само филозоф; тј. пријатељ мудрости. Он је оставио дубок траг, како на своје савременике, који су у њему видели безмало божанство, тако и на потоње филозофе, од Платона и Аристотела све до модерног доба. Мећутим, с обзиром на то да не постоји никакав конкретан траг о његовом учењу, данас смо у прилици да говоримо првенствено о питагорејцима, тј. онима који су следили и дорађивали Питагорину филозофију.
Суштина питагорејског учења била је тврдња да је све број. Питагорејци сматрају да је архе дат у множини. Почело су бројеви с обзиром да свака ствар има неки облик који чини њену границу. Бројеви су дакле “оно најмудрије”- суштина, принцип или узрок свих ствари. Основни елементи код питагорејаца јесу парно (неограничено) и непарно (ограничено). Неограничено се изједначава са ваздухом или празнином, чија свака деоба даје исти резултат – нову празнину и тако у бескрај.
С друге стране, деоба ограничених ствари мора се завршавати – мора имати границу. Та граница јесте оно што нема делова – тачка, линија, раван. Зато су питагорејци бројеве, као “корене”(архе) бића, схватали на простран – геометријски начин. Тако је број један представљен као тачка и прво слово алфабета – алфа (α), број два је права и представљен је словом бета (ß); три јесте површина – гама (y), а четири чврсто тело – делта (δ). Два јединства тачке стварају линију, три јединства тачке претстављају раван, док четири јединства тачке чине геометријско чврсто тело.
У исти мах, Један изражава јединство свега; Два је разлика и супротност; Три је јединство јединства и разлика; четири њихово оваплоћење… На том основу је постављено питагорејско схватање космоса као уреденог поретка – склада или хармоније бића.
Питагорејци су веровали и у бесмртност и сеобу душе, која добија конкретну животну форму у зависности од моралног понашања у претходном животу. Такође, сваки човек треба да одлучи којим животом жели да живи: теоријским (посматрачким), практичним (политичким) или оним ради голог уживања. Питагорејци су мислили да је најбољи посматрачки или сазнавалачки живот. Настави читање на страници Ксенофан
