ПЛАНЕТА ЗЕМЉА НЕЋЕ ИМАТИ ДОВОЉНО ПИЈАЋЕ ВОДЕ ДО 2040. ГОДИНЕ

Према извештају Светског института за ресурсе, четвртина човечанства погођена је несташицом воде. У питању су земље Северне Африке и Блиског истока. Због тога се очекује, да до 2040. године Земља остане без довољних количина пијаће воде, што је још прошле године оцењено и објављено на сајту организације Ворлд вотер ризрв.

Од 1960. године до данас потрошено је два пута више воде него што би требало, а оцењује се да ће удвостручена потрошња воде наставити да иде истим темпом. За пољопривреду, индустрију и становништво на годишњем нивоу се искористи око 80 одсто количина воде које су на располагању.
Становништво на Земљи се свакодневно увећава, што самим тим и повећава потребу за водом, а на то такође утичу и временски услови, који се све чешће нагло мењају.

Очекује се да до 2040. године Земља остане без довољних количина пијаће воде, што је још прошле године оцењено и објављено на сајту организације Ворлд вотер ризрв (World water reserve).

Чија су наша изворишта пијаће воде?

 

Недостатак воде утицаће и на економску стаблиност

Према проценама Светске банке, овај проблем утицаће негативно и на економију у земљама које буду највише погођене. У државама Блиског истока и северне Африке очекује се да ће економски губици до 2050. године бити између шест и 14 одсто БДП-а.

Ипак, неке државе посветиле су се овом проблему и труде се да учине оно што је могуће. Оман, који је један од 17 најугроженијих, сву отпадну воду прерађује и од 100 посто искористи поново 78 одсто воде.
Високим нивоом стреса када је у питању несташица воде, означене су 44 државе у којима живи једна трећина света. Једна од најугроженијих, поред Омана, је Индија у чијем су шестом граду по величини Ченају резервоари скоро у потпуности суви.

Стручњаци, ипак оцењују да је могуће добро регулисати и правилно управљати постојећим капацитетима воде, као што је случај са Оманом. У Саудијској Арабији почео је да се спроводи програм под називом “Капљица”, који има за циљ да смањи потрошњу воде за 43 одсто.

У Намибији се у последњих 50 година фекална вода прерађује и користи као пијаћа, док је у Аустралији преполовљено снабдевање водом из домаћих извора.

Три кључна решења за проблем недостатка воде

Поред поменутих могућих решења, која се већ спроводе у неким државама, постоји још неколико од којих су три кључна, оцењују стручњаци.

Прво се односи на коришћење воде у пољопривреди. Произвођачи би, оцењују стручњаци, требало да се окрену производњи семена, које захтева мање воде и да користе прецизно заливање уместо тога што се вода расипа по пољима.

Друго подразумева, да се мало више средстава уложи у грађевинску и зелену инфраструктуру у циљу тога, да постројења за пречишћавање и одржавање водних подручја раде у тандему. И треће решење односи се на прерађивање отпадне воде и поновно коришћење као пијаће.

Овај проблем могао би да изазове ратове и економску нестабилност

Уколико се овом проблему не приступи на време и на адекватан начин, то може имати велике и веома негативне последице. Дошло би до несташице хране, али и до економске нестабилности, као и нестабилности влада.

То би могло да створи сукоб међу државама, а последице би могле да оду много даље по чему би 21. век могао бити обележен, као битка за пијаћу воду.

Стручњаци не одбацују могућност ратова због недостатка пијаће воде, а Уједињене нације пре две године подсетиле су, да је због тог проблема 1947. године забележено 37 сукоба. Више од 800 милиона људи није имало пијаћу воду пре две године, а више од 2,5 милијарди није имало могућност да обави основне хигијенске услове због недостатка воде. Уједињене нације процењују, да ће се број људи на Земљи до 2050. повећати са 7,8 на 9,8 милијарди.

ЕУ покушава смањити ризик од несташице воде за наводњавање

У три године 41 сукоб због пијаће воде

У скоријем периоду такође је било сукоба због пијаће воде, те је тако у Окланду од 2010. до 2013. забележен 41 оружани сукоб изазван управо недостатком воде за пиће, објавио је институте “Пацифик” у Окланду.

И на Балкану је било истих сукоба. Пре 18 година Македонци и Албанци дошли су у сукоб због контроле над извором Рашче и резервоарима којима се Скопље снабдева водом, преноси Спутник Србија.