75 година рада Удружења инжењера и техничара у Параћину
Удружење инжењера и техничара општине Параћин у четвртак, 26. октобра, прославило је 75 година рада.
У сарадњи са Савезом инжењера и техничара Србије, Општином Параћин, Савезом машинских и електротехничких инжењера и техничара Србије и Машинско-електротехничком школом у Параћину, организована је научно-техничка манифестација Технички дан.
Свечаност је почела у Дому технике где је Бошко Иванковић, председник Удружења инжењера и техничара општине Параћин (на слици у средини), заслужним организацијама и појединцима уручио признања.
Затим су у амфитеатру Машинско-електротехничке школе у Параћину одржана следећа предавања.
– Уградња соларних панела крај аутопута у зони града Параћина: производња електричне енергије, заштита од буке и штетних гасова,
проф. др Зоран Стевић, Електротехнички факултет Универзитета у Београду
– Закон о изградњи објеката,
проф. др Милован Живковић, потпредседник Савеза машинских и електротехничких инжењера и техничара Србије
– Главни пројекат соларне електране на згради Машинско-електротехничке школе и гимназије,
Бошко Иванковић, Председник Удружења инжењера и техничара Параћин
– Електрични аутомобили у функцији заштите животне средине,
Игор Минасијан, Машинско-електротехничка школа, Параћин
Честитамо колегама из Удружења инжењера и техничара Општине Параћин и желимо им успеха у даљем раду.
Српско друштво за осветљење одржало свој јубиларни, 50. скуп – Осветљење 2023
Педесет скупова посвећених осветлјењу може се сматрати великим достигнућем, поготово јер се ради о малој землји. Српском друштву за осветлјење може бити на понос успешно организовање педесет манифестација.
Ипак, да се не хвалимо превише, манифестације од 1955. године до 1990. године организоване су у сарадњи са друштвима из других република тадашње СФРЈ. После распада Југославије, од 1993. године, Српско друштво за осветлјење саветовања организује самостално, под именом „Осветлјење“ и годином одржавања.
Понекад су саветовања била тематска, везана за неку подобласт осветлјења, као нпр. унутрашње осветлјење, осветлјење саобраћајница итд. У новије време саветовања су општег карактера, јер ипак смо мала држава, па је тешко организовати вишедневна тематска саветовања. Велики је успех што се саветовања организују сваке године, осим три године када саветовања нису одржана због малог броја радова или због пандемије.
Следећа места су угостила саветовања: Будва, Бајина Башта, Београд, Борско језеро, Цетиње, Дивчибаре, Доњи Милановац, Хвар, Ивањица, Кладово, Крагујевац, Куршумлијска Бања, Копаоник, Љублјана, Ниш, Нови Сад, Пролом Бања, Пула, Раденци, Сплит, Сребрно језеро, Стара планина, Суботица, Сарајево, Соко Бања, Врњачка Бања, Велика Плана, Златибор, Златар, Задар, Загреб, Загреб, Аранђеловац, Марибор, Марибор, Охрид, Опатија, Требиње, Тухелјске Топлице и Тара.
Неко ће можда замерити што бројимо и саветовања пре распада државе, али Српско друштво за осветлјење је учествовало у организацији сваког од њих, тако да можемо да сва саветовања бројимо као наша, а исто тако могу и друштва из осталих бивших република сва саветовања до 1990. да сматрају својима.
Желимо да се традиција саветовања настави и да их буде још много, јер осветлјење напредује. Сетимо се да су у време првих саветовања главни извори светлости били инкандесцентни, данас светлеће диоде заузимају све већи простор, а шта ће донети будућност видеће се.
Да би се саветовања и далје одржавала, потребни су лјуди који ће радити на новим сазнањима и писати радове. Зато, мора се стално радити на омасовлјењу и подмлађивању чланства.
Јубиларни, 50. скуп Освељење 2023 одржано је у Куршумлијској бањи 1. и 2. новембра.
Првих 75 година Машинског факултета у Београду
Свечаном академијом „Корак испред свих“ Машински факултет Универзитета у Београду обележио је два важна датума у својој историји – 75 година од када је 1948. године формиран као независна високошколска установа и 150 година од када је 1873. године донета одлука о увођењу предмета „Механика и наука о машинама“ у високо школство у Србији. На свечаности у Амфитеатру, који никада није био пунији, истакнути су најважнији резултати у претходној години, награђени су најболји студенти, а заслужним појединцима и организацијама уручена су специјална признања за допринос развоју образовања и научног истраживања.
Поздрављајући бројне званице, председник Савета Машинског факултета проф. др Драган Милковић се захвалио свима који су, како је рекао, својим радом допринели да Машински факулет буде високошколска и научна установа поштована и препозната.
„Захвалност дугујемо и свим генерацијама које су претходних деценија градиле и развијале наш факултет“, рекао је између осталог проф. Милковић.
„Прошло је првих 75 година Машинског факултета. Ми се поносимо нашом традицијом и резултатима у прошлости, али баш због тога и у овој години великих јубилеја морамо бити на висини задатка у свим сегментима рада“, истакао је декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић. Како је навео, Машински факулет данас чини скоро 40 хилјада квадрата, 4200 студената, око 500 запослених и оно што је најважније, произвео је 25 хилјада машинских инжењера и хилјаду доктора наука за нашу државу. „Дубоко верујем да наш факултет, без обзира на достигнућа из прошлости, вишедеценијску традицију, сјајне генерације и чувене професоре који су изградили ову землју, може и мора далје да напредује“, рекао је декан Машинског факултета.
Да ли сте се регистровали за 54. Међународни конгрес и изложбу о КГХ?