Ненад Ђукић, један од малобројних домаћих стручњака за соларну енергију
Експериментални системи уведени у хотелима на Црногорском приморју
Када, не дај боже, Сунце не би постојало само осам минута, температура на планети Земљи би се спустила на минус 273 степена Целзијуса. Зато су кроз векове одувек постојали људи који су славили снагу и лепоту Сунца.
Један од научника и заљубљеника у Сунце и његову енергију је и Ненад Ђукић, оснивач ЕФСЕ Центра за интензивно коришћење сунчеве енергије који ради у сарадњи са Астрономском опсерваторијом Београд.
100 на сат
На конгресу у Аделајду у Аустралији ове године окупили су се светски стручњаци из области соларне енергије како би разменили знање и искуство примене.
– За време трајања конгреса организована је трка аутомобила на погон које покреће соларна енергија. “Сунчани” аутомобили су развијали брзину од 100 километара на сат и ни по чему се нису разликовали од класичних – каже Ђукић.
Ђукић више година има предузеће “Кућа сунца” и нема насеља у Београду где не постоји макар једна кућа са соларним системом за грејање простора и воде. Све је то код нас још у повоју јер држава још не стоји иза таквих пројеката, нити се ради на пропагирању јефтиније енергије из природе.
Математичар по образовању, економиста по вокацији, истраживач по духовној радозналости, Ђукић се данас највише ангажује на пољу практичне примене науке у решавању најсложенијег политичког проблема: Увођење математике у економију нашег народа. – Првих десет година сам се бавио изучавањем сунца као заљубљеник у енергију ове звезде. Последњих десет година изучавао сам практичну примену сунчеве, као замене за електричну енергију – каже саговорник “Гласа”.
Код нас је, како каже, највећи проблем што је у прошлости била присутна снижена цена електричне енергије тако да наши људи нису имали никакво интересовање за практичну примену соларне енергије. Он још наводи да је наша уљуљканост у удобност “система” у коме смо живели искључила сваку могућност размишљања унапред и планирања будућности, што нам се осветило у свим областима живота, а посебно економској.
– Уназад годину, две, како је почела да расте цена струје, почело је нагло да расте интересовање за увођење соларних система у куће. Што се тиче знања о томе наши људи су упућени у то са кроз путовања по иностранству где је примена видно заступљена – објашњава Ђукић.
Он истиче да је заједничко питање свих заинтересованих, “колико то кошта” и “како у зимском периоду функционише”. Ђукићева прича о почетку рада на увођењу соларних система у куће Београђана, личи на вожњу у “кругу двојке везаних очију”.
Осунчани Аустријанци
Постоје земље у Европи које су развиле соларни систем коришћења енергије јер су ограничених других ресурса енергије. – Аустрија је једна од земаља која има најразвијеније соларне системе за коришћење енергије сунца као замене за електричну иако има најмањи број сунчаних дана годишње у односу на неке друге земље. По развоју у овој области, наводи Ђукић, после Аустрије иде Немачка, за њом Швајцарска, док су Французи више окренути нуклеарним електранама.
К. Влаховић
С. Пикула
